Informacione Tehnologije - Srbija

Jovanović je u izjavi za agenciju Tanjug istakao da je povećan izvoz srpskog IKT sektora rezultat razvoja inovacija, i dodao da je učešće IKT sektora u BDP-u 11 odsto, te da Srbija postaje prepoznatljiva kao zemlja IT-a, tehnologije i razvoja.

Prema njegovim rečima, to je veoma značajno jer, zahvaljujući inovacijama, mi stvaramo tu dodatnu vrednost i tako unapređujemo našu privredu i infrastrukturu, što dalje dovodi do rasta standarda, plata i penzija.

Istovremeno, on je dodao da je donošenje zakona o informacionoj bezbednosti, čiji je nacrt na javnoj raspravi i predviđa formiranje kancelarije za informacionu bezbednost, suštinski važan za razvoj, održivost i bezbednost IT sistema ključnih za funkcionisanje Srbije.

Ovo zakonsko rešenje, kako je objasnio, predviđa usklađivanje sa takozvanom NIS2 direktivom Evropske unije, kao i da se prati korak kada je u pitanju zaštita podataka, zaštita IT sistema i kontinuirano pružanje IT usluga.

Suštinski je bitno da donesemo ovaj zakon, koji definiše šta sve pravna lica, pogotovu ona koja su prioritetna i važna za Srbiju, kao što je recimo sektor energetike, saobraćaja, zdravstva i vodoprivrede, ali i javna uprava i ministarstva, treba da urade da bi zaštitili podatke i građana i privrede, naveo je ministar.

Jovanović je naveo da će kancelarija za informacionu bezbednost raditi i preventivno sa svim privrednim subjektima koji imaju IT sisteme i koji su u duhu ovog zakona prepoznati kao prioritetni.

Ukoliko dođe do nekih problema, kako je rekao, kancelarija za informacionu bezbednost će se uključiti, pri čemu su po ovom zakonu ti incidenti podeljeni na četiri nivoa – nizak, srednji, visok i veoma visok.

U prva tri slučaja se uključuje kancelarija, a ako se desi neki problem koji je veoma visoko rangiran, tada se uključuje Vlada Srbije i preuzima koordinaciju svih državnih organa u rešavanju tog problema, naglasio je Jovanović.

On je kao primer razvoja Srbije naveo podatak da je MUP izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila, i objasnio da je to važno zato što vrednost tržišta autonomnih vozila, odnosno softvera koji omogućavaju autonomnu vožnju, u ovom trenutku iznosi 100 milijardi evra.

Dakle, kako je predočio, najveće svetske kompanije dosta ulažu u razvoj softvera koji nije jednostavan i koji se zasniva na veštačkoj inteligenciji kako bi vozila mogla samostalno da se kreću. Izdavanjem ovih probnih dozvola mi otvaramo vrata za mnoge kompanije koje žele da svoj razvoj imaju u Srbiji, što će dalje pokrenuti razvoj našeg IKT sektora.

Ministar je objasnio da se pomenute dozvole odnose na nivo „tri“ autonomne vožnje, odnosno da u vozilu mora da postoji vozač koji bi u slučaju problema preuzeo komande.

Prema njegovim rečima, plan je da do Ekspa 2027. godine dobijemo i najviši, peti nivo autonomne vožnje, odnosno da imamo autonomno vozilo koje može da ide u potpunosti bez vozača.

Takođe, on je napomenuo da je Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat N56, što predstavlja najviši nivo pouzdanosti čuvanja opreme i podataka za ljude iz IT sveta, što će nam dodatno otvoriti vrata za korisnike.

Jovanović je najavio da bi do kraja 2025. godine brz internet trebalo da bude uveden u 99 odsto sela u Srbiji.